Možemo uneti izvesne promene u način života kako bismo pojačali “atribute lepote” to jest izgled i zdravlje kože i kose. Ispijanje dosta vode, što je najvažnije za zdravlje i izgled i jednog i drugog, jeste jedna od njih. Druge promene pordrazumevaju ostavljanje pušenja, ograničavanje izlaganja suncu i smanjenje konzumiranja alkohola, zasićenih masti i obrađenih namirnica (obično punih hemijskih aditiva, soli, masnoće i šećera).
Pušenje i alkohol
Pušenje istanjuje kožu za oko 40 posto, tako da voda lako otiče. Na sličan način, alkohol isušuje kožu lica i skalp, a kao diuretik izaziva brz gubitak tečnosti iz organizma. Isto tako utiče na grupisanje crvenih krvnih zrnaca i kvari kapilare te se oni mogu pokidati izazivajući nastanak ispucalih vena na licu. Uz to, alkohol se meša u funckionisanje jetre, te na taj način olakšava proizvodnju toksina, koji se često izbacuju kroz kožu.
I alkohol i hemijska jedinjenja iz cigareta lišavaju organizam kiseonika, vitamina C, i drugih hranljivih sastojaka. Krajnji rezultat jeste da i alkohol i pušenje utiču da deluješ starije nego što jesi.
Zablude oko dijete
Pokušaj gubitka kilograma skoro da je postao narodna razonoda. Mnogi ljudi drže dijetu na pogrešan način, te neizbežno ne uspevaju, pritom često oštećujućo kožu.
Najčešća greška je izbacivanje svih masti. Ali, kao što smo videli koža se oslanja na redovne zalihe osnovnih masnih kiselina da bi ostala vlažna i gipka. Pokazalo se da jo-jo dijete (kada smršate, pa se ugojite, ponovo smršate i tako naizmenično) isušuju i na duže staze čine kožu starijom.
Budite obazrivi sa energijom
U cilju funkcionisanja i očuvanja zdravlja, našem organizmu treba redovan unos energije u vidu kalorija obezbeđenih hranom koju jedemo. Ali, nije reč o bilo kojoj hrani koju naš organizam zahteva.
Nezdrav ili neredovan režim ishrane prouzrokuje usporavanje naših unutrašnjih sistema, kao i ometanje konzumiranim toksinima, što dovodi do konstantnog zamora i neodstatka energije. Dakle, u cilju maksimiziranja vitalnosti, našem organizmu je potrebna hrana koja ubrzava metabolizam i održava šećer u krvi, a samim tim i energetskenivoe stabilnim.
Zaliha energije
Naša hrana sačinjena je od ugljenih hidrata, proteina i masti. Iako izvesnu energiju obezbeđuju masti i proteini, većina energije u našem režimu ishrane potiče iz hrane bogate ugljenim hidratima. Razlog tome je što se ugljeni hidrati lakše pretvaraju u običan šećer – glukozu – koji predstavlja omiljeno gorivo organizma.
Ipak, ne možeš jednostavno povećati unos ugljenih hidrata kako bi povećala proizvodnju energije, jer to može da poremeti nivo šećera u krvi. Umesto toga, jedenje u redovnim vremenskim razmacima i kombinovanje proteina i masti sa ugljenim hidratima pri svakom obroku pomaže održavanje nivoa varenja. To omogućava organizmu da “sagori” ugljene hidrate kao gorivo i uima neophodne hranljive sastojke iz drugih namirnica.
Glukoza – gorivo organizma
Svi ugljeni hidrati – i skrob i šećeri – oslobađaju glukozu u krvotok dok varimo. Idealno bi bilo da unesemo otprilike ekvivalent 2 kafene kašike glukoze rastvorene u krvi odjednom. Taj šećer u krvi, to jest glukoza, treba da se održava na jednakom nivou zbog energije, koncentracije i promena. Stopa na kojoj različite namirnice bogate ugljenim hidratima oslobađaju glukozu u krvotok meri se glikemijskim indeksom, GI, i utiče na naše energetske nivoe.
Glikemijski indeks rangira hranu bogatu ugljenim hidratima od 0 do 100.
GI vrednost pripisana određenoj namirnici ukazuje na brzinu njenog efekta na nivoe šećera u krvi. Što je veća GI vrednost, to brže raste nivo glukoze u krvi.
Namirnice sa nižim GI vrednostima sporije oslobađaju šećer i trebalo bi da čine najveći deo našeg režima ishrane. Ne postoji lak način određivanja GI namirnica. Opšte govoreći, namirnice sa nižim GI vrednostima su prirodne, manje obrađivane, a njihov visok sadržaj vlakana pomaže usporavanju oslobađanja šećera u krvotok. Primeri za to su zrnevlje ( kao braon pirinač, proso, ovas, ječam), pšenična testenina, beskvasni hleb, crni ražani hleb, kukuruz, pasulj i grašak, nezaslađeni jogurt, i većina svežeg voća i povrća.
Namirnice bogate ugljenim hidratima koje brzo oslobađaju šećer odnosno namirnice sa visokim GI vrednošću uglavnom imaju manje vlakana, obrađene su ili namirnice sa šećerom, sadržeći lako svarljiv šećer koji se veoma brzo pretvara u glukozu. Primeri podrazumevaju sportske napitke, želatin, čokoladni keks, zaslađene žitarice, sušeno voće, beli hleb i beli pirinač.
Energetski rolerkoster
Jedenje namirnica sa visokim GI vrednostima može dovesti do prebrzog preplavljivanja krvi suvišnom količinom šećera kao i do neprijatne uskolebanosti energije. Organizam tada oslobađa veću dozu insulina kako bi se suprotstavila povišenom nivou šećera u krvi. Ova reakcija može preterano spustiti nivo šećera u krvi, ostavljajući te umornijom nego pre i u potrebi za još jednim postizanjem energije. Takav rolerkoster podizanja i spuštanja šećera u krvi, poznat kao “reaktivna glikemija”, ima enormni uticaj kako na naše energetske nivoe, tako i na naša raspoloženja. Neprestani usponi i padovi nivoa šećera u krvi na ovaj način mogu vremenom dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Najbolji način ublažavanja efekata hrane sa visokom GI vrednošću šećera u krvi predstavlja kombinovanje brzo oslobađajućih ugljenih hidrata sa proteinima.
Izbegavaj uspone i padove šećera
Red čokolade ili čokoladni keks tvom organizmu pruža priliv rafiniranog šećera, koji možda može da obezbedi brzi priliv veštačke energije, ali će ubrzo to osećanje nestati ostavljajući te umornijim nego pre, pošto tvoj organizam pokušava da ispravi neuravnoteženost šećera u krvi.
Umesto toga, grickaj grožđe, trešnje ili jabuku kako bi tvoj nivo šećera u krvi lagano rastao i pružio ti životnu snagu koja se zadržava. Za brzi priliv energije, pojedi zrelu bananu.
Za personalizovani pristup, možeš kontaktirati Body Time, a naš savetnika za ishranu će ti pomoći da se lepo osećaš u svom telu. Pozovi 065 4444 789.